Vožnja

Večeras je u okviru terapije za dobro raspoloženje bila prepisana višečasovna, 100-kilometarska vožnja. Beograd i okolina. Puste ulice, Radio S, Ford Focus i ja. Uživanje.

Odlučujem se za moju Standardnu Noćnu Rutu (tm). Preko Autokomande, pored Pinka i Belog dvora, kroz Rakovicu i preko kružnog puta izlazim kod Orlovače, a onda novom obilaznicom vozim do aerodroma.

Pauza. Desetak - petnaest minuta uživanja u prizoru aviona koji poleću i sleću. Neispunjeni san - pilotska škola. Al' šta da se radi. U filmu "Zona Zamfirova" bi rekli - oskudacija. U "Lepa sela lepo gore" će reći - mnooogo je, kume! Mesto za komandnom tablom Boeing-a 747-400 će bar još nekoliko godina ostati samo lep san.

Nastavak vožnje. Autoputem prema Beogradu. Pre dolaska do Gazele se odlučujem na kratak izlet do Mc Donald's-a. Dva čizburgera i srednja Coca Cola, thank you very much. Vraćam se na autoput. Mrzim onu petlju kod Arene, uvek pogodim najgoru rupu/džombu. Pojma nemam šta je, al' znam da imam osećaj da sam odvalio točak. Nastavljam autoputem, preko Gazele, pored Autokomande i Dušanovca i dalje, van civilizacije. Mrak svuda okolo, nigde nikog na putu. Obožavam nedelju uveče.

Stižem do naplatne rampe. Isključujem se sa autoputa. Vozim obilaznicom. Putokaz savetuje da idem levo, na Avalu. Ja poslušno okrećem volan. Posle 15-20 minuta sam kod tornja. Jedan noćni čuvar i dva psa lutalice. Ništa interesantno. Spuštam se. Uživam u serpentinama. Do pre neki dan, dok sam vozio Opel Corsu, ovo je bio pravi doživljaj. U meni se svaki put budio onaj unutrašnji reli vozač :). Ovaj auto ipak nije za te namene, ovo je za laganu vožnju i uživanje u istoj. Spuštam se na "leru". Imam osećaj da plovim, a ne da vozim po davno asfaltiranoj proširenoj kozjoj stazi. Podnožje Avale. Povratak u civilizaciju Bulevarom JNA.

Marakana sa leve strane. Uspomene sa severne tribine prolaze kroz glavu. Kubni metri udahnutog i progutanog dima od baklji, nebrojene upale mišića od besomučnog skakanja i tapšanja. Nebrojena gubljenja glasnih žica od 90-minutnog urlanja (pomnožite to sa 10000 ljudi i dobićete najbolje navijanje u Srbiji).

Autokomanda, Južni bulevar, ulica Maksima Gorkog. Home, sweet home... Mnogo toga je prošlo kroz ovu glavu tokom ove, kao i tokom svake prethodne noćne vožnje. Više o tome u sledećem postu koji dolazi za par desetina minuta... Stay tuned...