A za koga ćemo da glasamo?

Videh ovih dana jedan tekst na internetu u kome autor piše da će da glasa za onoga "ko kaže da ne odustajemo od Evrope, ko kaže da će stručni ljudi da se nađu na odgovornim pozicijama..." i tako dalje. Iskreno, moje mišljenje je da će u predizbornoj kampanji (skoro) svaka partija to da kaže, to uopšte nije problem. A nakon izbora će se opet udruživati Kurta i Murta i praviće kombinacije i koalicije kakve doskora nismo mogli ni da sanjamo. Zato evo preporuke jednog glasača kako bi trebalo da izgleda izborni sistem u Srbiji (i mnogi drugi sistemi).


Ja hoću da glasam za ili protiv EU, za ili protiv priznavanja Kosova, za ili protiv smanjivanja akciza, za ili protiv reforme školstva, za ili protiv prava na blokiranje Nemanjine ulice tokom protesta, za ili protiv gej parade, za ili protiv uvođenja "muzičkog dinara", za ili protiv privatizacije, za ili protiv potpisivanja SOPA/PIPA/ACTA sporazuma, za ili protiv uvođenja evra ili uvođenja fiksnog kursa dinara...


Hoću zdravstvo u kome ne moram da lekarima nosim viski, pečenje i devize; policiju koja je efikasna, dobro opremljena i koja pošteno radi svoj posao; saobraćajnu policiju koja pošteno kažnjava za stvarno učinjene prekršaje i koja nema kvote koje mora da ispuni. Hoću obrazovni sistem koji je moderan i koji pruža kvalitetno i korisno obrazovanje i dobre šanse za polaganje ispita studentima koji zaista uče. Ne želim učenje programskih jezika na Poljoprivrednom fakultetu, Sociologiju na Elektrotehničkom ili obavezno plivanje na Mašinskom. To su stvari koje je trebalo učiti u osnovnoj i srednjoj školi. Želim učitelje, nastavnike i profesore koji su u toku sa savremenim dešavanjima iz oblasti koju predaju; želim i nastavne programe koji su savremeni i koji će studentima značiti nakon diplomiranja, a ne gradivo koje "jeste zastarelo, ali ima teoretski i istorijski značaj". Želim ulaganje u poljoprivredu, jer nam je jedino to ostalo od proizvodnje i ulaganje u IT sektor, jer je to podrška i budućnost svega ostalog. Želim reviziju svih privatizacija od oktobra 2000. do danas i poništavanje nerealnih i nepoštenih prodaja.


Želim kolektivnu selektivnu amneziju. Želim da se u Srbiji zaboravi citat "uči, sine, ljubi te majka, da budeš odličan student i da posle budeš prvi na Birou". Da se zaboravi "ne možeš ti mene toliko malo da platiš koliko malo ja mogu da radim". Da se u državnim firmama zaboravi radno vreme koje nominalno traje od 7 do 15h sa pauzom od 9:30 do 10, a realno traje od 7:30 do 14:30 sa pauzom od 9 do 10:30. Da se zaborave matori iskompleksirani profesori kod kojih je prolaznost 1%.


Želim da se zaborave ograničenja brzine koja su niska čak i vozačima početnicima, nerealno visoke kazne za prekoračenja, nenormalno loši putevi, nenormalno visoke putarine, nenormalno spori vozovi i nenormalno velika kašnjenja istih. Želim da se zaboravi sve što je nenormalno!


Želim da se zaborave neefikasni, neljubazni i isfrustrirani šalterski radnici i radnice i da se birokratija svede na minimum. Da se iskoriste mogućnosti tog čuda - interneta - i da mogu da glasam gde hoću, da skinem i odštampam svoj izvod iz matične knjige rođenih, da pare koje sam uplatio na BusPlus karticu važe dok ih ne potrošim, a ne do kraja meseca...


I još mnogo toga ja želim, ali hajde da počnemo od ovoga, pa da vidimo za 4 godine kako nam ide i da li smo sposobni da uvodimo još neke promene...


A na vlasti hoću stručne ljude za koje nije bitno da li i kojoj stranci pripadaju, već koji znaju kako da rade svoj posao i hoće da ga rade pošteno i koji su sposobni da mi obezbede da živim tako kako sam glasao. Želim ljude koji će svojim potpisom garantovati da će volja glasača biti sprovedena i da će se sa sprovođenjem početi odmah, a ne dva meseca pred naredne izbore. Želim da ministar odbrane bude general a ne diplomirani inženjer mašinstva, ministar očuvanja životne sredine ekolog a ne ortoped, ministar unutrašnjih poslova policajac a ne politikolog, ministar poljoprivrede seljak koji je ceo život proveo u svom selu na svojoj njivi a ne pravnik...... a predsednik i premijer da budu ljudi koji su pre svega sposobni i energični i koji će da slušaju šta narod govori i da se ponašaju u sklatu sa tim. Demokratija je vladavina naroda. Narod ih je izabrao i volja naroda je ono što oni treba da sprovode. Vox populi - vox dei.


Eto, za to hoću da glasam.

Recept 4 - Kvazi Cezar salata

Danas jedemo nešto malo zdravije nego u prethodnom receptu... što i nije tako teško :)

Sastojci:
Feta sir
Zelena salata
Rotkvice
Pileća prsa u crevu (ili neka slična šunka/salama)
Hleb
Maslinovo ulje
Sirće
So

Priprema:
Hleb iseckajte na kocke i ubacite u rernu na 250 stepeni dok ne potamni.
Za to vreme feta sir i pileća prsa takođe iseckajte na kocke, a rotkvice na kolutove. Zelenu salatu iskidajte na sitne delove. Zatim sve to jednostavno izmešajte sa sirćem i maslinovim uljem i posolite po želji. Na kraju u sve to dodajte pečeni hleb.

Odavno nisam jeo nešto ovako ukusno i osvežavajuće. Prijatno! :)

Recept 3 - riblji štapići

Ni ovaj put od mene nećete čuti ništa originalno. Izgleda da sam u poslednje vreme u fazonu brzih, prostih, relativno jeftinih i apsolutno nezdravih obroka. Studentski život at its finest :). Uostalom, pošto moja drugarica Ivana propagira zdravu ishranu, ja sam sad malo odlučio da održavam ravnotežu u univerzumu svojim junk food receptima punim ulja i masti :). Just kidding, of course, vratiću se i ja na pravi put... jednom.

Dakle, odete do Matijevića (da, ovo je reklama, bojkotujem MAXI) i kupite kilogram zamrznutih ribljih štapića za nešto više od 300 dinara. Negde usput uzmite i jedan limun i jedan manji majonez.

U tiganj sipajte dosta ulja, pošto štapići treba da se lepo isprže sa svih strana. Ako imate fritezu, još bolje. Zagrejte ulje do mnogo stepeni. Još uvek zamrznute štapiće ubacite u vrelo ulje*. Pustite ih par minuta da se prže, a onda ih okrenite i ostavite još toliko. Ne bi trebalo da zagore, pa gledajte da ih sklonite sa vatre kad dobiju lepu tamno braon boju.

Izvadite štapiće iz tiganja, poređajte ih na tanjir, iscedite pola limuna preko njih i onda preko svega toga stavite majonez. Imam osećaj da bi malo peršuna odlično išlo uz sve ovo, ali nisam probao...

Prijatno! :)

Edit: Savet od gorepomenute drugarice Ivane - cenim da čaša belog vina ne bi pokvarila ugođaj.

*Važni telefoni: hitna pomoć - 94, vatrogasci - 93. Malo je falilo da mi zatrebaju kad sam prvi put radio sa kombinacijom zamrznutih proizvoda i vrelog ulja...

Recept 2 - pileća džigerica na moj način

I dalje se družimo sa piletinom...

Sastojci:

500g pileće džigerice (tj. jetra + srce)

1 pomorandža

pola limuna

250 ml pavlake za kuvanje

maslac

začini po želji (u mom slučaju - vegeta i kari)

Priprema:

Meso pospite vegetom i ispržite na maslacu. Pred kraj prženja dodajte sitno iseckane pomorandže i limun, prelijte pavlakom za kuvanje i ostavite još 5-6 minuta na ringli. Dodajte kari (ili drugi začin po ukusu).

Druga varijanta je da umesto džigerice koristite belo meso. I jedno i drugo jelo se odlično slažu sa ostalim sastojcima. Mada obožavam belo meso, u ovom slučaju moj favorit je ipak džigerica.

Što se tiče pića, imam par preporuka:

• Rashlađeno belo vino. Nisam baš neki ljubitelj istog, retko ga pijem, pa ne znam da preporučim neku konkretnu vrstu.
• Crno vino. Po nekom pravilu bi trebalo da bude na sobnoj temperaturi, ali ja volim i kad je hladno. Moji favoriti - hercegovačka Blatina, crnogorski Cabernet Sauvignon, makedonska T'ga za jug, i to baš ovim redom.
• Coca Cola, hladna, sa četiri kocke leda i pola kriške pomorandže. Opet, po pravilu bi trebalo da ide limun, ali meni je lepše sa pomorandžom. Digresija: kad su već napravili Pepsi Twist sa aromom limuna, zašto ne naprave i Pepsi Pomorandžist sa aromom pomorandže?
• Pivo mi se ne slaže baš najbolje sa ovim jelom, ali ako insistirate, neka to bude Tuborg u staklenoj flaši od 0.5.

Ja danas za dezert imam Dr. Oetker čokoladni puding sa komadićima čokoladne bananice i narendanom Milkom sa jagodom.

Prijatno! :)

Recept 1 - piletina sa medom

(inspirisan blogom http://volimsirovo.wordpress.com/)

Uvod:

Jedno je sigurno - dok se ne završi ispitni rok inspiracija za nove tekstove će mi biti jednaka nuli. Do tad ću deliti sa vama neke svoje recepte. Evo, teče sedma godina studentskog života (kako god to jadno zvučalo) i istovremeno sedma godina otkako sam prvi put samostalno skuvao viršle i supu iz kesice. Od tada konstantno radim na unapređenju svojih kulinarskih veština.

Moram priznati da volim da eksperimentišem u kuhinji. Meni bar nije problem da mešam najrazličitije ukuse. Hoćete da pojedem parče crnog hleba namazano Nutellom sa par listova kačkavalja i malo belog luka? Komad svinjetine i dva sitna kolača sa kečapom? Nema problema. Plazma u mleku i čajna kobasica? Idealna kombinacija, ako mene pitate. Ili možda plazma sa čokoladnim mlekom i malo vegete? I to sam probao. Nije baš nešto, ali može da se pojede... Bar ja mogu :). Uglavnom, od mene možete očekivati svašta kad su kombinacije ukusa u pitanju. I očekujte začine. Mnogo začina. Možda i previše. Šta ću kad volim :)

Međutim, kada kuvam (pečem, pržim) za još nekoga, onda pokušavam da se uzdržim od ovakvih egzibicija i da spremim nešto normalno. Normalno za široke narodne mase. Onda koristim kombinaciju recepata koje nađem na internetu uz umerenu dozu svog kuhinjskog instinkta, da ga tako nazovem. Za novogodišnju noć na mom stolu se našla, kao što naslov ovog teksta reče, piletina sa medom (ili u medu, kako god mislite da je pravilno). Evo recepta i ideje za vaš današnji ručak.

Sastojci:
500 g pilećeg belog mesa
2 kašike meda
2 kašike soja sosa
2 kašičice senfa
1 dl ulja
začini (u mom slučaju beli luk u granulama, so, kari)

Priprema:
Med, soja sos, senf, ulje i začine sipajte u dovoljno duboku posudu i dobro izmešajte, dok masa ne postane homogena. Pileće meso iseckajte na kocke, uvaljajte u pripremljeni sos i ostavite da stoji 5-6 minuta. Zatim ih poređajte na pleh i prelijte ostatkom sosa. Pecite 20 minuta u rerni prethodno zagrejanoj na 200 stepeni, a zatim još desetak minuta na 250 stepeni. Jedite dok je toplo :)

Uz ovo odlično ide zelena salata pomešana sa iseckanim prazilukom i kiselom pavlakom. Na jednu glavicu salate je dovoljan jedan praziluk i jedna pavlaka (250 ml).

Kao dezert preporučujem da pomešate Nesquik ili Milku u prahu (ono što ide u mleko) sa kiselom pavlakom (da, kiselom). Znam da zvuči čudno, ali verujte, mnogo je dobro. Moja preporuka je jedna kašika Milke na dve kašike pavlake, ali naravno vi probajte pa sami odredite odnos koji vam se najviše sviđa.

Prijatno! :)

Mala škola vožnje

Ludak za volanom!

Nema me, pa nema. Na blogu se uhvatila paučina. Prekršio sam sva obećanja. Priznajem, kriv sam. Idem u ćošak da se stidim 5 minuta.
(5 minutes later)
Ok, to je bilo delotvorno :).
Elem, ovih dana sam se po ko zna koji put u životu uverio da bi za sve nas bilo dobro da se veliki broj vozača vrati u auto škole. Dobro bi bilo za njih, da se podsete nekih stvari (ako su ih uopšte nekada naučili), a i za nas ostale, da ne bismo bili glineni golubovi na putevima.

Evo malog podsetnika za vožnju po ovakvom (zimskom hladnom snežnom ledenom maglovitom) vremenu:

• Prvo i osnovno - nemojte sedati za volan ako ne znate da vozite po klizavim kolovozima. Bolje koristite neki drugi prevoz ili neka vas neko drugi vozi ili idite peške. Nije sramota, a poštedećete nervoze (ili nečeg još goreg) i sebe i druge učesnike u saobraćaju.
• Drugo - imate li zimske gume? Na pogonskim točkovima su obavezne, a bilo bi poželjno i da ih imate na sva četiri točka. Verujte mi na reč, kad sam vozio sa letnjim gumama nije prošla nijedna vožnja (ma koliko ja bio iskusan i pažljiv) a da se auto nije okrenuo bar jednom bar za 90 stepeni. Sa zimskim gumama mi se to ama baš nikad nije desilo. Ako idete u planine (gde i te kako ima zime), razmislite i o kupovini lanaca. Lako se nameštaju, samo treba da probate par puta dok ne uvežbate.

Imate dobre gume i odlučili ste da sami vozite? Da pogledamo šta nam je sledeće na listi:

• Pre vožnje uključite ventilaciju na maksimum, očistite stakla od snega i leda spolja i sačekajte da se odmagle iznutra.
• Smatrate da nema poente čistiti zadnje staklo? Varate se. Kao prvo, više je nego poželjno da koristite unutrašnji retrovizor. Kao drugo, svaki dobar vozač zna da nije bitno pratiti i predviđati samo akcije vozila koje je neposredno ispred, već i onog koji je dva mesta ispred. Ako ne očistite zadnje staklo, uskraćujete mogućnost onom iza vas da primeti na vreme šta radi onaj ispred vas. I eto lančanog sudara u najavi.
• Stakla očišćena? Retrovizori podešeni? Vežite pojas! Sad možemo da krenemo... bar se nadamo...
• Ako je auto zaglavljen u snegu i točkovi proklizavaju (šlajfuju, da upotrebim lepu srpsku reč :)), dodavanje gasa do daske neće pomoći, već će vas samo ukopati još više. Pokušajte sa "klackalicom". Ubacite u prvu brzinu, pokušajte da krenete napred, pa pritisnite kvačilo i pustite da se auto vrati malo nazad, pa onda opet napred, nazad, napred, nazad... Ako ovo pravilno radite auto će praviti sve veće oscilacije i na kraju ćete se pokrenuti.
• Ako vam ovo deluje komplikovano, pokušajte sa čišćenjem snega (ja nabavio plastičnu lopatu koja mi stalno stoji u gepeku) ili postavite ispod točkova bilo šta što će povećati trenje (patosnice iz kola, granje, zemlju...). Ako koristite patosnice, bilo bi dobro da ih dovoljno dugačkim kanapom vežete za neki deo na automobilu. Tako ćete moći da pokrenete auto i da pobegnete nekoliko metara van rizične zaleđene zone bez stajanja, a patosnice će vas pratiti. Isto važi i ako se zaglavite u pesku Sahare, ali o tome u nekom drugom postu :).
• UKLJUČITE SVETLA!!! Ne poziciona, već oborena (kratka) svetla! Ako vas vozač automobila koji ide u susret bude gađao kamenom, to je zato što niste uključili svetla i zato što sam taj vozač bio ja! Zakon očigledno nije dovoljan. Nekim ljudima ne treba policija, već psihijatar! Nije bitna kazna i zakon, već činjenica da se automobil jednostavno ne vidi ako nisu uključena svetla kada je kiša, sneg, sumrak, noć, magla... To što vi vidite bez svetla ne znači da drugi vide vas!

Čestitam, krenuli ste! :) Sad da vidimo šta nam je činiti tokom vožnje... 

• Ono što važi u svako doba godine, dana i noći - držite dovoljno rastojanje od vozila ispred vas. Po klizavom putu povećajte to rastojanje bar za 50%. Nikad se ne zna šta će onaj ispred da uradi i da li će zbog nečega da naglo zakoči. To pogotovo važi za magistralne puteve i naseljena mesta. Šta znači "dovoljno rastojanje"? To je stvar lične procene zasnovane na iskustvu. Rastojanje i brzina kojom se krećete su povezani i ne možete proceniti jedno bez svesti o drugom.
• Postoji neko nepisano pravilo koje kaže da rastojanje u metrima treba da bude veće ili jednako brzini u km/h. Dakle, ako vozite magistralnim putem 80 km/h, držite rastojanje od oko 80-100 metara. Kako da znate šta je 100 metara? Videli ste one bele plastične stubiće pored puta? Razmak između dva stuba je 50 metara. Koristite ih za procenu rastojanja.
• Drugo pravilo kaže - ako pretpostavite da će vozilo ispred vas da zakoči u mestu, treba da imate 3 sekunde da trenutnom brzinom stignete do tog mesta. Dakle, kad vozilo ispred vas prođe recimo pored nekog znaka, počnite da brojite sekunde dok ne stignete do tog znaka. Ako vam treba 3 sekunde ili više, držite dovoljno rastojanje.
• Kad su putevi klizavi, kad god možete kočite motorom. Ubacite u niži stepen prenosa (u manju "brzinu", što kaže narod), pustite gas i auto će sam usporiti. Ovako nema opasnosti od proklizavanja. Iz iskustva znam da je sasvim izvodljivo stići od Beograda do Lazarevca skoro bez korišćenja kočnice. Ali naravno, gledajte u retrovizor. Ako ima nekoga iza vas, onda bar pipnite kočnicu jednom-dvaput, da mu date do znanja da usporavate.
• Ako vozite auto bez ABS sistema, nikada ne pritiskajte kočnicu svom snagom do kraja. Umesto toga pokušajte da simulirate ABS tako što ćete naizmenično pritiskati i otpuštati kočnicu. Tako ćete sprečiti proklizavanje i zadržaćete kontrolu nad vozilom.
• U svakom slučaju, ako planirate da kočite tamo gde se to od vas ne bi očekivalo (magistralni put, recimo), upozorite vozača iza vas stop-svetlima tako što ćete nekoliko puta pritisnuti i pustiti kočnicu.
• Ako ne planirate da pretičete taj kamion ispred vas, udaljite se od njega 20-30 metara i dozvolite onome iza da izvrši preticanje prvo vas, da se vrati u svoju traku ako je to potrebno, a onda da pretekne i kamion. Ako se "zalepite" uz kamion, vozač iza vas neće moći da se vrati u traku u slučaju da mu neko vozilo naiđe u susret i trebaće mu bar dve sekunde više da izvrši preticanje.
• Preticanje započnite u nižem stepenu prenosa (tj. na većem broju obrtaja). Nije pametno krenuti u preticanje u petoj brzini. Trebaće vam mnooogo više vremena. Naravno, ovo ne važi ako vam je trenutna brzina 100-120 km/h. Onda slobodno vozite u petoj :).
• Ako automobil počne da proklizava i da se zanosi u krivini, treba da uradite sledeće: Ne dirajte kočnicu ni kvačilo! Pustite gas! Ostavite menjač u brzini! Volan okrećite u suprotnom smeru od onog u kome auto želi da se okrene. Kad počne da se vraća u željeni pravac, vratite volan u početni položaj (ili po potrebi izvršite kompenzaciju okretanjem u drugu stranu). Ako u panici refleksno zgazite kočnicu, ne gine vam gubljenje kontrole nad vozilom i "vrteška".

I još nekoliko saveta. Mislio sam da se ove stvari podrazumevaju, ali iz dana u dan se srećem sa vozačima koji to demantuju.

Ovo je lakše uraditi nego što mislite

• Detetu je mesto pozadi, u sedištu posebno napravljenom za decu! To što dete "voli" da se vozi napred ili da stoji između sedišta je problem deteta. Vaše je da budete pre svega normalni, a onda da budete i dobar roditelj i vozač i da dete stavite tamo gde mu je mesto. Ne, nije bezbedno da sedite pozadi i da dete držite u rukama! Pogledajte na Youtube-u snimke sa crash testa šta se dešava sa decom koja nisu smeštena u adekvatna sedišta. Vrhunac idiotizma je dostigla gospođa iz Lazarevca kojoj je u džipu tokom vožnje dete bilo na onoj plastici ispod šoferšajbne.
• Pravilo desne strane znači da na raskrsnici na kojoj nema saobraćajnih znakova ni semafora treba da propustite vozilo koje vam dolazi sa desne strane. Raskrsnica je mesto gde se ukršta 2 ili više puteva. Desna strana je ona strana gde vam se nalazi radio u kolima. Ako ste kupili automobil u Velikoj Britaniji, desna strana je ona na kojoj se nalaze vrata kroz koja ste ušli u auto.
• Ako ipak postoje saobraćajni znakovi, onaj crveno-žuti trougao okrenut naopačke znači da treba da propustite vozilo koje se kreće putem na koji nailazite.
• Ako je ograničenje na putu 80 km/h a pri tome je put suv, prohodan i nalazite se na čelu kolone, prilično iritira kad vozite 70 km/h ili sporije. Ako već vozite 70, kad primetite policiju nema potrebe da usporavate na 50. Radar je napravljen tako da brzinu od 80 km/h ispisuje kao "80" a ne kao "180". Takođe, saobraćajni policajac je napravljen tako da može da vam piše kakvu god hoće prijavu bez obzira na to da li ste zaista napravili prekršaj ili ne. Nemojte usporavati bez potrebe. To nervira!
• Kada prođete patrolu saobraćajne policije, budite solidarni i "blickanjem" upozorite vozače koji vam dolaze u susret. Isto uradite i ako ste prošli mesto saobraćajnog udesa ili bilo koje mesto gde se nalazi neka prepreka (ili zaustavljena vozila) na putu.
• Maksimalna doza alkohola sa kojom treba da sednete za volan je 0.0 promila. Ako planirate da vozite još nekog i da budete odgovorni za još nečiji život, onda je to još manje.
• Vi ste odgovorni za svoje putnike. Vaša odgovornost je da svi vežu sigurnosne pojaseve. Ako se vozite sa mnom, nemojte da vam dvaput to tražim, ići ćete peške. Nije dovoljno da samo pridržavate pojas, "u slučaju da nas policija vidi". Pojas ne vezujete zbog policije već zbog bezbednosti! Ako razmišljate u stilu "ne treba mi pojas dok se vozim po gradu", podsetite me da naglo zakočim pri brzini od recimo 20 km/h sledeći put kad se budete vozili sa mnom. Ako uspete da ostanete zalepljeni za naslon, odmah sečem sve pojaseve u kolima i javno priznajem da sam glup i paranoičan.
• Parking mesta su obeležena linijama između kojih je potrebno parkirati vozilo. "Između" podrazumeva da se jedna linija nalazi ispred, a njoj susedna linija iza vašeg vozila. Ako je parking napravljen pod uglom od 90 stepeni u odnosu na put, to znači da jedna linija treba da bude levo, a druga desno od automobila. Ako se u bilo kom slučaju linija (ili bar jedan njen deo) nalazi ispod vozila, to nije dobro. Očekujte da vam se ključem ili metalnim novcem "potpišem" na auto ili da vam polomim brisač ukoliko ste tako zauzeli dva mesta i sprečili me da se tu parkiram. Isto očekujte i ako se parkirate na trotoaru tako da ne mogu da se provučem između vašeg vozila i zida.
• Što se mene tiče, slobodno telefonirajte dok vozite, ako ste u stanju da održite istu brzinu i da reagujete na isti način kao i bez telefona. Ako telefoniranje podrazumeva da morate da smanjite brzinu za 20 km/h i da vam treba 14 sekundi da skrenete u sporednu ulicu, ostavite razgovor za kasnije.
• Svetla za maglu služe za korišćenje po magli i po jakoj kiši i snegu, kada je vidljivost drastično smanjena. Isto važi i za prednja i za zadnja svetla. Kada je lepo vreme (dan ili noć, nebitno), svetla za maglu nisu potrebna. Neću da podsećam na kazne koje vam ionako niko neće pisati. Bitno je to da svetla za maglu smetaju onima koji vam dolaze u susret (tj. koji voze iza vas ako ste uključili zadnja svetla). Ako ih koristite kad to nije potrebno, niste cool i frajeri, već ste seljačine. Razliku između seljaka i seljačine shvatite sami.
• Duga svetla služe za osvetljavanje puta van naseljenog mesta, noću, u slučaju kada vam nijedno vozilo ne ide u susret. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni (istovremeno), isključite duga svetla.
• Nemojte raditi ono što ne znate. Ako zbog sopstvene gluposti i nesposobnosti napravite udes na Gazeli, u Kneza Miloša ili kod Sajma, paralisaćete saobraćaj u krugu od 2 kilometra. Unapred vas mrzim zbog toga!
• Svoje cenjene pikavce zadržite u svojim kolima (recimo u pepeljari koja je i predviđena za to). Ako baš imate neodoljivu potrebu da ih izbacite kroz prozor, uradite to kad se nijedno vozilo ne nalazi iza vas. Isto važi i za ostalo smeće. Ako ste dovoljno "kulturni" da izbacujete cigare i papire kroz prozor, onaj u kolima iza vas će da se iznervira. Onaj na motociklu će možda da pogine.
• Spoljašnji retrovizori nisu greška u dizajnu, već su namerno stavljeni na automobil u procesu proizvodnje. Služe da se gleda u njih. Ovo je posebno važno pre nego što započnete preticanje, promenu trake ili uključivanje u saobraćaj. Koristite ih. Uvek.
• Ako vozite autoputem, koristite desnu traku! Leva traka je za bržu vožnju. Nije mi problem da pretičem sa desne strane, al' neću! Ako si sporiji, skloni se!
• I pošto više nemam snage da kucam recepte za lečenje svih gluposti (a spisak je neograničen, to već znamo), imam još samo dve molbe. Prva - ako ne znate da vozite, nemojte da vozite! Isto važi i ako mislite da znate da vozite al' ne mislite dobro. Druga - ako već hoćete da poginete, nema potrebe da sedate u auto. Skokovi sa Brankovog mosta su besplatni a i tako nećete napraviti nikakvu materijalnu štetu niti ćete ugroziti tuđe živote. Sad imate i novi most u Beogradu, vredi ga isprobati. I treća molba kao posledica ove druge - ako već skačete sa mosta, uradite to odmah, nemojte blokirati saobraćaj sat vremena.

Iskreno vaš,

Vozač.

P.S.

Ako ste se prepoznali bilo gde, imate od mene besplatne savete putem e-maila, a možemo i da se dogovorimo za privatne praktične časove po povoljnoj ceni (u vašem automobilu, naravno).