A za koga ćemo da glasamo?

Videh ovih dana jedan tekst na internetu u kome autor piše da će da glasa za onoga "ko kaže da ne odustajemo od Evrope, ko kaže da će stručni ljudi da se nađu na odgovornim pozicijama..." i tako dalje. Iskreno, moje mišljenje je da će u predizbornoj kampanji (skoro) svaka partija to da kaže, to uopšte nije problem. A nakon izbora će se opet udruživati Kurta i Murta i praviće kombinacije i koalicije kakve doskora nismo mogli ni da sanjamo. Zato evo preporuke jednog glasača kako bi trebalo da izgleda izborni sistem u Srbiji (i mnogi drugi sistemi).


Ja hoću da glasam za ili protiv EU, za ili protiv priznavanja Kosova, za ili protiv smanjivanja akciza, za ili protiv reforme školstva, za ili protiv prava na blokiranje Nemanjine ulice tokom protesta, za ili protiv gej parade, za ili protiv uvođenja "muzičkog dinara", za ili protiv privatizacije, za ili protiv potpisivanja SOPA/PIPA/ACTA sporazuma, za ili protiv uvođenja evra ili uvođenja fiksnog kursa dinara...


Hoću zdravstvo u kome ne moram da lekarima nosim viski, pečenje i devize; policiju koja je efikasna, dobro opremljena i koja pošteno radi svoj posao; saobraćajnu policiju koja pošteno kažnjava za stvarno učinjene prekršaje i koja nema kvote koje mora da ispuni. Hoću obrazovni sistem koji je moderan i koji pruža kvalitetno i korisno obrazovanje i dobre šanse za polaganje ispita studentima koji zaista uče. Ne želim učenje programskih jezika na Poljoprivrednom fakultetu, Sociologiju na Elektrotehničkom ili obavezno plivanje na Mašinskom. To su stvari koje je trebalo učiti u osnovnoj i srednjoj školi. Želim učitelje, nastavnike i profesore koji su u toku sa savremenim dešavanjima iz oblasti koju predaju; želim i nastavne programe koji su savremeni i koji će studentima značiti nakon diplomiranja, a ne gradivo koje "jeste zastarelo, ali ima teoretski i istorijski značaj". Želim ulaganje u poljoprivredu, jer nam je jedino to ostalo od proizvodnje i ulaganje u IT sektor, jer je to podrška i budućnost svega ostalog. Želim reviziju svih privatizacija od oktobra 2000. do danas i poništavanje nerealnih i nepoštenih prodaja.


Želim kolektivnu selektivnu amneziju. Želim da se u Srbiji zaboravi citat "uči, sine, ljubi te majka, da budeš odličan student i da posle budeš prvi na Birou". Da se zaboravi "ne možeš ti mene toliko malo da platiš koliko malo ja mogu da radim". Da se u državnim firmama zaboravi radno vreme koje nominalno traje od 7 do 15h sa pauzom od 9:30 do 10, a realno traje od 7:30 do 14:30 sa pauzom od 9 do 10:30. Da se zaborave matori iskompleksirani profesori kod kojih je prolaznost 1%.


Želim da se zaborave ograničenja brzine koja su niska čak i vozačima početnicima, nerealno visoke kazne za prekoračenja, nenormalno loši putevi, nenormalno visoke putarine, nenormalno spori vozovi i nenormalno velika kašnjenja istih. Želim da se zaboravi sve što je nenormalno!


Želim da se zaborave neefikasni, neljubazni i isfrustrirani šalterski radnici i radnice i da se birokratija svede na minimum. Da se iskoriste mogućnosti tog čuda - interneta - i da mogu da glasam gde hoću, da skinem i odštampam svoj izvod iz matične knjige rođenih, da pare koje sam uplatio na BusPlus karticu važe dok ih ne potrošim, a ne do kraja meseca...


I još mnogo toga ja želim, ali hajde da počnemo od ovoga, pa da vidimo za 4 godine kako nam ide i da li smo sposobni da uvodimo još neke promene...


A na vlasti hoću stručne ljude za koje nije bitno da li i kojoj stranci pripadaju, već koji znaju kako da rade svoj posao i hoće da ga rade pošteno i koji su sposobni da mi obezbede da živim tako kako sam glasao. Želim ljude koji će svojim potpisom garantovati da će volja glasača biti sprovedena i da će se sa sprovođenjem početi odmah, a ne dva meseca pred naredne izbore. Želim da ministar odbrane bude general a ne diplomirani inženjer mašinstva, ministar očuvanja životne sredine ekolog a ne ortoped, ministar unutrašnjih poslova policajac a ne politikolog, ministar poljoprivrede seljak koji je ceo život proveo u svom selu na svojoj njivi a ne pravnik...... a predsednik i premijer da budu ljudi koji su pre svega sposobni i energični i koji će da slušaju šta narod govori i da se ponašaju u sklatu sa tim. Demokratija je vladavina naroda. Narod ih je izabrao i volja naroda je ono što oni treba da sprovode. Vox populi - vox dei.


Eto, za to hoću da glasam.