Muvanja i odbijanja za oskara

Priznajem, u srednjoškolskim danima nisam imao ni "s" od smisla za muvanje devojaka. Tada sam bio mlad, zelen i neukusan i živeo sam u zabludi, misleći da devojke padaju na romantiku, na cveće, sveće, pesme i slične gluposti. Tokom gimnazije sam imao okruglo 20 (dvadeset) neuspešnih pokušaja muvanja. Ili sam bar ja tad mislio da su to bili pokušaji. Sada vidim da su to bili samo razni načini da ispadnem smešan. Ali i neka od odbijanja na koja sam nailazio su bila više nego smešna. Pa da vidimo...

Epizoda 1 - "Hangman"

Jubilarni prvi pokušaj - napišem ja pesmu. Pošaljem tu pesmu devojci iz odeljenja, u koju bejah zaljubljen, a sa izgovorom "ti pišeš odlične sastave iz srpskog, pa mi daj stručno mišljenje o ovome". Ona se na prvu loptu oduševi pesmom (ili mi bar tako napiše) i pita me: "A ko je srećnica?". Ja pošaljem odgovor u fazonu "__A_A   _A_I_IĆ", sa sve oznakom našeg odeljenja, tako da postoji samo jedno rešenje. Krajnje šmekerski, nema šta. Ona kaže: "Ja? Mora da se šališ!". Ja odgovaram: "Ne, ozbiljno mislim". Ona: "Ok, pa ja ne mislim... znaš, ja tebe gledam kao druga i to treba tako da ostane...". Epilog - između nas dvoje se prekida svaki kontakt u naredne 3 godine uz njeno obrazloženje - bilo mi je neprijatno da pričam sa tobom. Tad sam bio povređen, al' sad je skroz razumem, i meni bi bilo neprijatno :)

Epizoda 2 - "Valentine's Day"

Idemo dalje. Intenzivno druženje, dopisivanje i svakodnevni višesatni razgovori telefonom sa tadašnjom drugaricom iz gimnazije kulminirali su time što sam joj za Dan zaljubljenih poslao e-mail sledeće sadržine:

"Srećan ti Dan zaljubljenih. Nadam se da shvataš poruku."

Kažite, jesam romantičan?

Nema odgovora. Posle par dana se vidimo i kaže ona meni da mi je poslala mail. Ja reko' - neće da bude, nije mi stiglo ništa. "Kako nije, pa poslala sam ti na <reče neku adresu koja blage veze nema sa mojom>? Uglavnom, poslala sam ti samo jednu konstataciju, ništa ozbiljno". Ok, poruka shvaćena.

Epizoda 3 - "Može da bude, a ne mora da znači"

Jedan od narednih pokušaja je izgledao ovako: ja kažem drugarici iz odeljenja da mi se određena devojka sviđa, a onda ona na velikom odmoru ode da priča sa tom devojkom i da joj kaže da mi se sviđa. Razgovor između njih dve je bio ovakav:

- Znaš, sviđaš se tom i tom iz mog odeljenja, vidiš onaj tamo...

- Aha... pa, znaš, ja imam dečka.

- Dobro, a kad ne budeš imala dečka?

- Pa možda, videćemo...

Dobro, bar nije bilo apsolutno "ne" :)

Epizoda 4 - "Samo da tata ne čuje"

Sledeći pokušaj - posle više meseci ćutanja i nadanja da će devojka iz odeljenja (ne ona prva, neka druga) ukapirati da mi se sviđa, ja odlučim da joj pošaljem e-mail u kome ću joj sve priznati, i to dok je ona na moru, pa da vidi kad se vrati, a da ja imam desetak dana da se povratim od blama pred samim sobom što, zamisli, muvam devojku. Uz opsežan tekst o mojim osećanjima išle su i 2-3 pesme koje sam napisao za nju. Odgovor je, naravno, sadržao ono "ja tebe gledam kao druga", ali i dodatak koji je išao otprilike ovako:

- Ako mogu da te zamolim da mi više ne šalješ ovakve stvari. Ovu mail adresu koristi i moj tata da se dopisuje sa našom rođakom iz Engleske i bilo bi mi mnogo neprijatno da on pročita ovako nešto.

Epizoda 5 - "Milka Canić"

Sad malo gramatike i pravopisa. Izabrana meta je bila devojka koja je tad bila u lokalnom odbojkaškom timu. Svašta su pričali o njoj, al' ja sam lud i zaljubljen bio siguran da je ona jednostavno savršena. Naravno, ja koristim već oproban način (koji, doduše, nije dao rezultata nikad ranije) - pišem pismo. Sastavim ja to onako lepo, romantično, iskreno, otvoreno... I isporučim joj to pismo. Prođe par dana i dođe vreme da ja dobijem odgovor. Krenemo mi zajedno iz škole, pošto jedan deo puta idemo paralelno. Kaže ona meni, citiram:

- Čoveče, svaka ti čast za ono pismo! Ja sam ono pročitala 5 puta i oduševila sam se! Nijednu grešku u kucanju nisi napravio!

Ehm... da... woohoo... lucky me... još jedan veliki uspeh Kazanove daktilografa.

Kasnije čujem od sestre koja je trenirala odbojku zajedno sa njom da je ceo tim video moje pismo. Bar mi ostade nada da će neka druga odbojkašica biti impresionirana mojih veštinama u Microsoft Word-u.

Epizoda 6 - "Johnny Walker"

Sad idemo 5-6 godina u budućnost i pričamo o jednom originalnom izgovoru za raskid.

Moja druga veza, koja je trajala nepunih godinu dana. Uvod: ona je otišla sa drugaricom na nedelju dana na mini-odmor, u neku vikendicu te drugarice. Tokom tih nedelju dana smo se čuli svakodnevno, al' osećam ja da nešto ne valja, da ona nekako drugačije zvuči. Jedva dočekam da se vrati kući i da se vidimo, kao što smo se dogovorili ranije. Čujemo se mi to veče.

- ... hoćemo da se vidimo?

- Ne bih...

- Što? Je l' nešto nije u redu?

- Pa... nije...

Sledi nekoliko minuta obostranog lupanja gluposti dok se konačno nije izgovorilo to da hoće da raskinemo. A onda najoriginalnije obrazloženje koje sam ikad čuo. Prepričaću ono što sam tad od nje čuo.

Ona je par nedelja pre toga izašla sa drugaricama i u tom lokalu je videla nekog tipa. Ne zna ko je, šta je, odakle je, kakav je, svesna je da on nju verovatno nije ni video to veče, svesna je da ga možda nikad više neće videti, ali...

Nju je impresioniralo kako on hoda, kakve pokrete ima, kako govori, kako se ponaša, kakvu gestikulaciju ima - sve u svemu, njegova pojava je nju oborila s nogu.

Ona od tada ne može da ga izbaci iz glave, a rekla mi je još na početku veze da nikad ne bi mogla da bude ni sa mnom ni sa bilo kim drugim, a da joj je neko treći u glavi.

I sad, reče ona meni, postoje četiri scenarija:

Ona će njega videti opet i upoznati, videće da je on savršen i biće zajedno, srećni i zaljubljeni do kraja života

Ona će ga upoznati, videće da on nije uopšte toliko savršen i onda će brzo i lako da za preboli i zaboravi

Ona ga nikad više neće videti, pa će joj trebati dugo, dugo, dugo da bude sama i da ga izbaci iz glave

Ona ga nikad više neće videti, pa će ga, citiram, "zaboraviti uz nekog drugog, ali taj neko nećeš biti ti". "A zašto ne ja?", upitah, logično. "Zato", reče ona, "što si mi previše drag da bih te koristila da nekog zaboravim".

Ah... odmah mi pade kamen sa srca, pa ja sam joj drag, možeš misliti...

I tako izgubih ja devojku zbog čoveka koji za razliku od mene zna da hoda i koga od tada zovem Johnny Walker :)