Kako da čovek ne voli ove ljude...
Upoznaš se s nekim. Budete kolege, komšije, drugovi, prijatelji, sa ili bez navodnika. Neobavezno ćaskanje o svemu i svačemu. Onda nestane primarni razlog viđanja (diplomiraš pa više ne ideš na fax, ili prestaneš da budeš član neke organizacije, ili se odseliš...).
Uporedo s tim kod te osobe nestaju i svi drugi razlozi da se čujete ili vidite. Tvoji pozivi ostaju bez odgovora ili dobijaju negativan odgovor sa raznoraznim obrazloženjima.
A onda dobiješ mail ili poruku na Facebook-u ili telefonski poziv. Po pravilu počinje opširnim raspitivanjem - gde si, kako si, šta radiš, kako žena, kako deca, posao, pas, mačka...?
Onda ide ono čuveno: "Nego, vidi, imam jednu molbu, problem, pitanje..."
Tu sam te ček'o.
Daleko bilo da me se setiš bez da ti nešto treba od mene.
A ja takav kakav sam, i crnom đavolu bih izašao u susret i pomogao oko bilo čega, makar to podrazumevalo menjanje mojih planova, pomeranje mojih obaveza i uopšte ogromno neplanirano oduzimanje mog vremena. Takva sam osoba, osećam se loše ako nekoga odbijem ma koliko to bilo zasluženo (i to više puta zasluženo).
Al' dok je ovaca biće i šišanja.
Beeeee...
Нема коментара:
Постави коментар