Zašto propada javni prevoz?

Poslednji put sam putovao autobusom na relaciji Beograd - Lazarevac (i obrnuto) početkom 2005. godine. Negde u to vreme sam dobio privilegiju koja se zove sopstveni automobil, koja mi je mnogo olakšala život, tako da više nisam imao želju da uživam u blagodetima linije 581.

Pre desetak dana sam morao da ostavim auto u Lazarevcu nekoliko dana, tako da sam imao tu čast da se za Beograd vratim busom. Prvi put posle više od 8 godina. Skoro da sam imao tremu.

S obzirom na to da je Lazarevac jedna od beogradskih opština, linija 581 pripada BusPlus-u. Personalizovana kartica mi važi samo za prvu zonu. Nisam imao nameru da kupujem nepersonalizovanu karticu, da uplaćujem neke pare, pa da čekiram u autobusu, jer bi to možda bilo malo jeftinije, a sigurno komplikovanije i dugotrajnije. Umesto toga, kupim kartu kod vozača. Uš'o ja lepo na početnoj (glavnoj) stanici u Lazarevcu i tražim kartu. Dokle? Do Beograda. Kaže on meni - 410 dinara. Ok, izvol'te. I to mu dam tačan iznos, da me ne bi zakinuo za kusur na foru "nemam sad da ti vratim, sedi ti pa ću te zvati kad budem imao sitno". Mhm, važi. Odštampa on meni kartu (tj. nešto što liči na fiskalni račun) i nešto nažvrlja. Lepo vama, lepo nama.

Prođe par dana i meni pade na pamet da nisam upisao tih 410 dinara u svoju evidenciju troškova. Za svaki slučaj proverim kartu, da ne pogrešim iznos, kad tamo... "Iznos: 155 RSD". Čekaj, stani, možda sam nešto ja pogrešno pročitao. Pogledam opet - stvarno 155 din. A preko toga ispisano hemijskom olovkom: "410" i još nešto što je možda potpis.

Čitam dalje. "Početna stanica: Lazarevac AS. Destinacija: Lazarevac B.P." (benzinska pumpa). Za neupućene, od glavne stanice do pomenute benzinske pumpe ima otprilike 1 km, možda i nešto manje. Pitajte nekoga iz Lazarevca da li bi 15 minuta čekao autobus za BG na glavnoj stanici da bi se vozio do benzinske i kazaće vam da niste normalni. A što je još bolje, autobus 581 uopšte ne staje na pomenutoj stanici.

Prvo pomislim - ma, boli me uvo, ja nisam oštećen, platio sam vožnju do Beograda i vozio se do Beograda, nije moj problem... Al' onda malo bolje razmislim i kažem, u stilu pokojnog Save iz Kikinde - e, ne'š, kolega!

U autobus je ušlo približno 50 putnika. Recimo da njih 30 putuje do Beograda. Matematika kaže sledeće:

Vozač je putnicima naplatio:

30 putnika * 410 dinara = 12,300 dinara

U sistemu je ubeleženo da je prodao i naplatio:

30 karata * 155 dinara = 4,650 dinara

To je suma koju će on predati na blagajni na kraju smene. Vozač je, dakle, za vreme jedne vožnje ukrao:

12,300 - 4,650 = 7,650 dinara

To je samo jedna vožnja. Recimo da mu smena traje 8 sati. Vožnja u jednom smeru traje sat i po. Sa kraćim pauzama, on je za jedan dan imao 5 vožnji.

5 * 7,650 dinara = 38,250 dinara

Dodajte tu i putnike koji su putovali na kraćim relacijama, koji su kasnije ušli ili ranije izašli a takođe platili skuplje nego što piše na karti. Biću slobodan da zaokružim i da kažem: 

Jedan vozač ukrade kompaniji za jedan dan 40,000 dinara.

Autobusi na relaciji BG - LA voze na svakih pola sata (nekad i na 15 min, al' zanemarićemo). Od 7 do 22h to je, zaokružićemo na dole, 30 polazaka, odnosno 60 polazaka u oba smera.

Ako smo rekli da jedan vozač ima 5 vožnji dnevno, onda je u igri tokom dana 12 vozača.

12 vozača * 40,000 dinara po vozaču = 480,000 dinara dnevno se ukrade kompaniji (koliko od toga ide Lasti, koliko Lastri a koliko BusPlus-u, ne znam).

30 dana * 480,000 dinara = 14,400,000 dinara mesečno ode u džepove vozača

14,400,000 dinara * 12 meseci =  172,800,000 dinara godišnje vozači ukradu firmi za koju rade

Ili ako više volite jevropske pare, nešto više od 1,500,000 EUR po današnjem kursu NBS.

Da, milion i po evra godišnje!

To su pare koje treba da se potroše za održavanje autobusa, za ugradnju klime, za povećanje broja vozila, za uvođenje većeg broja polazaka ili nekih novih linija.

Apsolutno ne podržavam šverc u prevozu (svojevremeno sam poništavao one papirne karte čak i za jednu stanicu), ali daleko od toga da su šverceri jedini razlog što nam prevoz propada.

I naravno, takav kakav sam, ne budem lenj, sednem, otkucam mail, napišem kad sam i gde sam putovao, koliko sam platio a šta je pisalo na karti, iznesem svoj stav da se ne osećam oštećenim ali da smatram da je kompanija oštećena, naglasim da ne planiram da učestvujem u bilo kakvom postupku koji eventualno pokrenu, ali im uputim savet da uvedu neku internu kontrolu zbog ovakvih lopova. Zakačim skeniranu kartu i pošaljem mail na adrese Lastre i BusPlus-a.

Dan kasnije stiže mi mail iz BusPlus-a, kažu - prosledili su nadležnoj službi koja će izvršiti proveru.

Dva dana kasnije zvoni mi telefon, zove me tehnički direktor Lastre, zahvaljuje mi se 5 puta u toku razgovora, uverava me koliko im znači moja prijava i uverava me da će već narednog dana na sednici Upravnog odbora predstaviti taj slučaj.

Da, znam, možda će zbog mene neki jadnik ostati bez posla.

Taj jadnik, podsećam, od svoje firme ukrade jednu prosečnu platu dnevno. Tu je i mojih 255 dinara.

Šta da je ušla kontrola? Aj ti dokaži da si platio 410 dinara.

Nije mi žao. Opet bih uradio isto.

Ja pošteno radim posao koji imam i mojih nekoliko desetina hiljada dinara su pošteno zarađen novac. Zato što znam koliko se teško dolazi do posla i zato što znam da gomila poštenih ljudi sposobnijih i pametnijih od mene čame na evidenciji nezaposlenih.

Živim u iluziji da ćemo jednog dana biti uređena država u kojoj će svi moći da se pohvale upravo time - da pošteno rade i zarađuju. Zato pokušavam da se makar slanjem mailova borim protiv ovakvih ljudi i ovakvih situacija.

Svestan sam da ovde ne pomažu nikakve kazne, otkazi niti zakoni. Srbi su, generalno, stoka, koja je mentalno još uvek u periodu Otomanskog carstva. Mentalitet nam se neće promeniti za još 500 godina.

Al' ja ipak pokušavam...