Srbija do tukija, part 2

Ovde u majčici Srbiji ako nemaš izabranog lekara možeš samo d'umreš.

Visoka temperatura, bol u grlu. Devojka mi pre par nedelja imala iste simptome, dijagnostikovali joj streptokoke, to se onda sa grla proširilo i na zglobove i tu se zaustavilo, na svu sreću. Da je otišlo dalje, napravilo bi haos. Naravno, ja pomislio da sam to navukao i zato i odlučim da odem do lekara, inače bih se k'o čovek lečio kod kuće Febricetom i vitaminom C. Dakle, priča počinje ovako...

Vraćam se sa posla, osetim da mi nešto nije dobro, al' roknem jedan Coldrex odmah i jedan pre spavanja i računam da je to dovoljno. Budim se u 4 ujutru, merim temperaturu - 38. Daj još jedan Coldrex. Alarm zvoni u 7, merim temperaturu - 38.3. Nema danas odlaska na posao za mene. Spremam se, doručkujem i idem prvo u Dom zdravlja na Vračaru. Kolima, pošto jedva mogu da stojim a kamoli da hodam, i to uzbrdo. Stižem do DZ, treća zona, max. 3 sata parkiranja, should be enough... Naravno, baksuz, potrefim tačno na početak pauze.
Pola sata kasnije, diže se gvozdena zavesa na šalteru...
- Dobar dan, ja doš'o, nemam karton kod vas, al' nije mi dobro uopšte, može neki pregled?
- Aj da vidimo... hm... a gde je tvoj karton?
- U Lazarevcu ili na studentskoj poliklinici, pojma nemam, poslednji put sam bio kod lekara pre 9 godina.
- (posle 3 minuta konsultacija sa koleginicom) U redu, sačekaj ispred ordinacije 109.
10 minuta kasnije...
- VLADIMIR TOMIĆ!!! (čuje se sa šaltera a ne iz ordinacije)
 - Prisutan, izvol'te?
- Jesi ti zaposlen?
- Bio sam juče koliko znam... Što?
- Ovde na knjižici piše da si nezaposlen
- Fuck me, poneo sam staru knjižicu. S'd ću dođem!
Sedam u kola, idem do stana, iskopam važeću knjižicu, vraćam se. Ko nema u glavi ima u rezervoaru.
- Opet ja, izvol'te knjižicu.
- Ok, sačekaj kod 109.
Naravno, šalteruše i lekari ne prave pauzu u isto vreme, tako da ja stižem tačno na početak doktorske pauze. Još pola sata čekanja...
30 minuta kasnije, doktor proziva moje cenjeno ime. Ulazim...
- 'Bar dan, takva i takva stvar, temperatura, bol u grlu, blaga glavobolja, devojka imala iste simptome, streptococcus, cogito ergo sum i ostale latinske poslovice.
- Aha, a gde je tebi karton?
- U Lazarevcu ili na studentskoj, rek'o sam već na šalteru.
- Aaa, pa ti se ne lečiš pravilno, tebi jedan doktor mora da vodi karton i da ima uvid u tvoje lečenje, kako sad ja da znam što tebe boli grlo, od čega si sve ti bolovao, koje si terapije dobijao...
Nešto mislim - kaži samo "anamneza", znam tu reč.
Doktor nastavlja:
- ...ništa, ja ću sad da ti napišem uput za ORL, pa ti idi tamo i sa nalazom da se javiš svom lekaru, da on dalje preduzme sve što može.
- 'Fala very much.
Odlazim na ORL, tu čeka sedmoro ljudi. U proseku pregled traje 15 minuta po pacijentu. U međuvremenu dolaze dve gospodže sa sitnom decom koje, naravno, imaju prednost i prve ulaze. Vidim ja da živ neću dočekati pregled (ili bar neću dočekati pregled pre nego što mi istekne parking) i odlučim da sednem u kola i da odem u Urgentni, bar da mi daju nešto za obaranje temperature. Pre toga se vraćam još jednom na šalter da vidim kakva je procedura za prebacivanje kartona kod njih. Računam - kompjuteri, internet i slično, valjda to mogu oni da urade.
- Treba da odeš lično tamo gde ti je karton i da tražiš da ga prebace kod nas, Bojanska 16, Beograd...
Nisam ni sumnjao...
- ...ali da bi prebacio karton ovde, moraš da imaš prijavljeno prebivalište na Vračaru.
Ma, nemoj mi reći...
Odlazim do studentske poliklinike, čisto da dobijem potvrdu da je moj karton arhiviran, tj. da kod njih više nemam otvoren karton.Pola sata kasnije, Urgentni centar, jedva stojim na nogama. Kupujem 2 banane i flašu vode, čisto da unesem u sebe nešto što će me održati u životu još koji minut. Dolazim na prijavnicu Urgentnog.
- Izvoli?
- Visoka temperatura, bol u grlu...
- Idi na ORL, gore, videćeš, piše na zgradi.
- Ok... Hvala... I guess...
Hitna ORL služba
 - Dobar dan, izvolite?
- Bol u grlu, visoka temperatura, poslali me ovde iz Urgentnog...
- Jao, pa ovde je hitna služba, treba da idete u ORL polikliniku, to Vam je gore na kraju, roze zgrada, srednji ulaz.
Jebena roze zgrada, jebenih 5 minuta kasnije i jebenih 100 metara koji mi deluju kao 100 jebenih kilometara.
- Jebeno dobar jebeni dan, jebeno me boli jebeno grlo i jebeno imam jebenu temperaturu!
- Jao, znate, mi možemo da Vas primimo samo sa uputom...
- Pa jebem mu sveću i panaiju i sve grčke bogove sa naglaskom na Atinu, poslali me iz Urgentnog u hitnu ORL, iz hitne kod vas, 'oćete još i da se naguzim?
Odlazim nazad do Urgentnog
- Opet ja, iš'o gore, neće me prime bez uputa.
- Aaa, pa uput dobijaš u domu zdravlja, ne može to ovde.
- Dobro, jebem mu sve, mogu li bar da dobijem nešto da mi obori temperaturu, ne mogu više da funkcionišem?
- Pa ovo je urgentni, mi ne obaramo temperaturu, to rade u domu zdravlja. Mi možemo da te primimo (citiram) samo ako padneš mrtav od temperature.
Kolega dodaje:
- Ili lepo sedi tamo u hitnu ORL, počni da se previjaš od bolova i nadaj se da će da te pregledaju. A za temperaturu možeš da dođeš tek posle 2, do tad ne radimo ništa.
Važi, prijatelju, vidim ja da nema ništa od vas, ostaje mi još jedna mogućnost. Idem do kola, uzimam onaj ORL uput iz DZ na Vračaru i vraćam se u jebenu roze zgradu, na ORL polikliniku. Računam - uput je uput, piše da je za ORL.
Šalteruša gleda uput i počinje da se smeje.
- Jeste Vi dolazili malopre bez uputa?
- Jesam.
- Pa svaka Vam čast kako ste brzo otišli do Vračara i nazad... ali ovo je uput za njihovu internu ORL službu a ne za nas, ne možemo da Vas primimo sa ovim...
Ja na kraju odustajem, sedam u kola i krećem za rodni grad, 60 km od Beograda, da probam nešto da uradim tamo. U međuvremenu svraćam do devojke da pojedem nešto i da se istuširam. Merim temperaturu - 39.5. Cool...
Nekoliko sati kasnije - home town, dom zdravlja, pred kraj radnog vremena, preko veze dolazim kod lekara koji je komšijin prijatelj. Ne predajem knjižicu već ulazim pravo kod njega, on me pregleda i daje mi recept za neki konjski antibiotik, jer imam jaku upalu grla, kaže - samo još gnoj fali. Da sam došao dan kasnije možda bih i to imao.

Dakle, kao što reče moderna Hipokratova zakletva:
"...Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno.
Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika,
Samo ukoliko ima otvoren karton i izabranog lekara,
Bez obzira na to što ima overenu zdravstvenu knjižicu i plaćeno zdravstveno osiguranje,
Makar crk'o od bolova i temperature..."

Al' bitno je da je promena pola regulisana i da je država finansira.