Protest zbog svega?

Vidim danas na Facebook-u event koji se zove "OPŠTENARODNI REVOLT! SVI NA PROTEST!". U opisu stoji neki predugačak tekst. Koliko god ja bio nezadovoljan nekim stvarima u ovoj zemlji, koliko god mi zaista smetalo nešto što je u tekstu navedeno i koliko god bio spreman da izađem na neki određeni protest iz određenih razloga, ne mogu a da ne prokomentarišem negativno pojedine stvari iz opisa pomenutog event-a, zbog kojih mi cela ova ideja deluje odvratno. Ceo opis možete da pogledate na navedenoj adresi, ja ću se ovde osvrnuti samo na ono što se pominje u uzrocima protesta, a što mi bode oči.

Uzroci ovog socijalnog, društvenog i narodnog protesta su:

...

-vraćanje zabrane prodaje alkohola u Beogradu od 22h do 06h

Poziva se na "opštenarodni protest" zbog prohibicije u Beogradu? Otkad je to ostatak Srbije toliko zabrinut što se u Beogradu krše ustavna prava građana?

-ukidanja džez festivala u Nišu ,,Nišvil"

Zar je Nišvil ili bilo koji drugi festival razlog da se digne 8 miliona Srba? Ma koliko ja voleo džez, ovo mi je smešno.

-busplus

Opet, zašto bi celoj Srbiji smetao BusPlus? I ne samo to. Zašto bi Beograđanima smetalo to što, zamisli, moraju da plaćaju prevoz? Preporučujem tekst Istoka Pavlovića: Busplus i jedna naučnofantastična priča.

-mere štednje

Jok, rođače, ud'ri po trošenju, bogati smo u p... m...

-povećanje potrebnog proseka za studentske stipendije

Hoćete možda i prijemne ispite za fakultete na nivou poslednja 2-3 ispita na maloj maturi?

-solidarnost sa ljudima koji protestuju u Turskoj, Bugarskoj, Bosni, Brazilu...

Ozbiljno? Izlazimo na ulice i izlažemo se suzavcu i sličnim stvarima zato što je tamo neko iz tamo nekih razloga podstakao nemire u tamo nekim zemljama? Ovo me mnogo podseća na pokliče "Ne daj Kosovo" koji se ore celim Beogradom i ne čuju se dalje od Palilule i Žarkova. Izvol'te otići na Kosovo, ili u Tursku ili u Brazil, ako vam toliko smeta ta nepravda koja se tamo čini, pa vidite šta možete da učinite na licu mesta.

-busplus sistem, privatizacija javnog(!) prevoza

Opet - zbog ovoga se poziva na opštenarodni protest? Da li smeta privatizacija ili to što je pojačana kontrola?

-policijska brutalnost, što komunalna što regularna

Nešto se pitam... kako to da ja nikad nisam imao neprijatnosti ni sa običnom ni sa komunalnom policijom... A, da, setih se - nisam tražio k***ca! Ponašaj se normalno pa će se i policija ponašati isto tako prema tebi!

-(neljudski) konkursi za ulične svirače

Ma, daj... Sad čak ne pričamo ni o problemu na nivou Beograda, nego na nivou kruga dvojke.

-niske i blokirane plate u javnim preduzećima i fabrikama

Pogledati pod: mere štednje. I čekaj... Niske plate u javnim preduzećima? Niske? Za šta niske? Koje su vaše potrebe? Znam ljude koji su sa duplo manjim primanjima uspeli da sagrade kuću i da još uštede nešto pored toga.

-preskupo i sve nedostupnije visoko obrazovanje

Nije ako upadneš na budžet. A ako se zajebavaš umesto da spremaš prijemni, tj. umesto da spremaš ispite, onda lepo plati pa se zajebavaj i dalje.

-kriminalni parking servis u Beogradu

To su oni zlikovci koji nose kola koja blokiraju prilaz Urgentnom centru? Majku im...

A opet, što bi se stanje u Beogradu ticalo svih ljudi u Srbiji?

-odsustvo svake mogućnosti da narod utiče ne državnu politiku

Ispravite me ako grešim, ali narod nikad nije mogao da utiče na državnu politiku. Možda bi za svako pitanje državne politike mogao da se raspiše referendum, al' pretpostavljam da bi nas to maaalo usporilo i da bi maaalo mnogo koštalo.

-diktatura kapitala

Biće da je tako skoro svuda u svetu. Nisam siguran da će protest na Trgu republike to rešiti.

-kontrolisani mediji

Zato budite pametni pa čitajte samo sportske strane i rešavajte sudoku i ukrštene reči. Poštedite sebe nerviranja. A iznerviraćete se, bili mediji kontrolisani ili ne.

-korupcija

Ne čujem, kako rekoste? Nikad niste odneli lekaru flašu pića ili radnici na šalteru Milku od 100 grama? Prvo počistite u svom dvorištu pa onda pređite na državno.

a i zato što nam je dosta:
-dinastije Krkobabić
-Žarka Obradovića
-Dragana Đilasa
-Mlađana Dinkića
-Ivice Dačića
-Tomislava Nikolića
-Aleksandra Vučića
-Palme
-Koštunice
-Čede Jovanovića

...
-Svih stranaka, celokupne vladajuće elite i svih političara!

Kako baš da zaboravite da konkretno navedete nekog od radikala, od Naših, od 1389, od Dveri... Skoro da sam pomislio da je tekst pisao neko od njih. Skoro...

Protest pokreće revolitrani narod, bez stranaka i stranačkih obeležja.

Ne, protest pokreće osoba sa imenom i prezimenom, koja se krije iza nekog aliasa na Facebook-u.

Ako može Arapsko proleće, ako može Occupy, ako mogu Turska, Brazil, Bosna, Bugarska, Švedska, ako mogu Indignadosi, ako može narod Grčke, možemo i mi koji živimo u Srbiji!

A da probamo ovako... Ako može narod Švajcarske da ne baca papire i pikavce po ulici, ako mogu Englezi da čekaju u redu da uđu u autobus i generalno da budu kulturan narod, ako mogu Japanci da rade k'o blesavi... možemo i mi koji živimo u Srbiji! A, šta kažete? Ne sviđa vam se? Tako sam i mislio. Aj da rasturamo, da lomimo, da budemo životinje, a drugima ćemo ostaviti da budu civilizovani.

p.s. to što sam pokrenuo inijacitivu za protest ne znači da ja organizujem i upravljam već svi mi zajedno. najbolje je da se dođe na protest pa tamo narod da odluči, dosta nam je bilo kakvih vođa, nek se od sad narod pita.

P.S. To što sam udario čoveka ne znači da sam započeo tuču. Daj, molim te.

I konačno, potpis autora teksta:
Lazar Razal

E, moj Lazare...

P.S.
A možda sam ja preterao sa pljuvanjem. Možda dečku samo trebaju nove patike...

Zašto propada javni prevoz?

Poslednji put sam putovao autobusom na relaciji Beograd - Lazarevac (i obrnuto) početkom 2005. godine. Negde u to vreme sam dobio privilegiju koja se zove sopstveni automobil, koja mi je mnogo olakšala život, tako da više nisam imao želju da uživam u blagodetima linije 581.

Pre desetak dana sam morao da ostavim auto u Lazarevcu nekoliko dana, tako da sam imao tu čast da se za Beograd vratim busom. Prvi put posle više od 8 godina. Skoro da sam imao tremu.

S obzirom na to da je Lazarevac jedna od beogradskih opština, linija 581 pripada BusPlus-u. Personalizovana kartica mi važi samo za prvu zonu. Nisam imao nameru da kupujem nepersonalizovanu karticu, da uplaćujem neke pare, pa da čekiram u autobusu, jer bi to možda bilo malo jeftinije, a sigurno komplikovanije i dugotrajnije. Umesto toga, kupim kartu kod vozača. Uš'o ja lepo na početnoj (glavnoj) stanici u Lazarevcu i tražim kartu. Dokle? Do Beograda. Kaže on meni - 410 dinara. Ok, izvol'te. I to mu dam tačan iznos, da me ne bi zakinuo za kusur na foru "nemam sad da ti vratim, sedi ti pa ću te zvati kad budem imao sitno". Mhm, važi. Odštampa on meni kartu (tj. nešto što liči na fiskalni račun) i nešto nažvrlja. Lepo vama, lepo nama.

Prođe par dana i meni pade na pamet da nisam upisao tih 410 dinara u svoju evidenciju troškova. Za svaki slučaj proverim kartu, da ne pogrešim iznos, kad tamo... "Iznos: 155 RSD". Čekaj, stani, možda sam nešto ja pogrešno pročitao. Pogledam opet - stvarno 155 din. A preko toga ispisano hemijskom olovkom: "410" i još nešto što je možda potpis.

Čitam dalje. "Početna stanica: Lazarevac AS. Destinacija: Lazarevac B.P." (benzinska pumpa). Za neupućene, od glavne stanice do pomenute benzinske pumpe ima otprilike 1 km, možda i nešto manje. Pitajte nekoga iz Lazarevca da li bi 15 minuta čekao autobus za BG na glavnoj stanici da bi se vozio do benzinske i kazaće vam da niste normalni. A što je još bolje, autobus 581 uopšte ne staje na pomenutoj stanici.

Prvo pomislim - ma, boli me uvo, ja nisam oštećen, platio sam vožnju do Beograda i vozio se do Beograda, nije moj problem... Al' onda malo bolje razmislim i kažem, u stilu pokojnog Save iz Kikinde - e, ne'š, kolega!

U autobus je ušlo približno 50 putnika. Recimo da njih 30 putuje do Beograda. Matematika kaže sledeće:

Vozač je putnicima naplatio:

30 putnika * 410 dinara = 12,300 dinara

U sistemu je ubeleženo da je prodao i naplatio:

30 karata * 155 dinara = 4,650 dinara

To je suma koju će on predati na blagajni na kraju smene. Vozač je, dakle, za vreme jedne vožnje ukrao:

12,300 - 4,650 = 7,650 dinara

To je samo jedna vožnja. Recimo da mu smena traje 8 sati. Vožnja u jednom smeru traje sat i po. Sa kraćim pauzama, on je za jedan dan imao 5 vožnji.

5 * 7,650 dinara = 38,250 dinara

Dodajte tu i putnike koji su putovali na kraćim relacijama, koji su kasnije ušli ili ranije izašli a takođe platili skuplje nego što piše na karti. Biću slobodan da zaokružim i da kažem: 

Jedan vozač ukrade kompaniji za jedan dan 40,000 dinara.

Autobusi na relaciji BG - LA voze na svakih pola sata (nekad i na 15 min, al' zanemarićemo). Od 7 do 22h to je, zaokružićemo na dole, 30 polazaka, odnosno 60 polazaka u oba smera.

Ako smo rekli da jedan vozač ima 5 vožnji dnevno, onda je u igri tokom dana 12 vozača.

12 vozača * 40,000 dinara po vozaču = 480,000 dinara dnevno se ukrade kompaniji (koliko od toga ide Lasti, koliko Lastri a koliko BusPlus-u, ne znam).

30 dana * 480,000 dinara = 14,400,000 dinara mesečno ode u džepove vozača

14,400,000 dinara * 12 meseci =  172,800,000 dinara godišnje vozači ukradu firmi za koju rade

Ili ako više volite jevropske pare, nešto više od 1,500,000 EUR po današnjem kursu NBS.

Da, milion i po evra godišnje!

To su pare koje treba da se potroše za održavanje autobusa, za ugradnju klime, za povećanje broja vozila, za uvođenje većeg broja polazaka ili nekih novih linija.

Apsolutno ne podržavam šverc u prevozu (svojevremeno sam poništavao one papirne karte čak i za jednu stanicu), ali daleko od toga da su šverceri jedini razlog što nam prevoz propada.

I naravno, takav kakav sam, ne budem lenj, sednem, otkucam mail, napišem kad sam i gde sam putovao, koliko sam platio a šta je pisalo na karti, iznesem svoj stav da se ne osećam oštećenim ali da smatram da je kompanija oštećena, naglasim da ne planiram da učestvujem u bilo kakvom postupku koji eventualno pokrenu, ali im uputim savet da uvedu neku internu kontrolu zbog ovakvih lopova. Zakačim skeniranu kartu i pošaljem mail na adrese Lastre i BusPlus-a.

Dan kasnije stiže mi mail iz BusPlus-a, kažu - prosledili su nadležnoj službi koja će izvršiti proveru.

Dva dana kasnije zvoni mi telefon, zove me tehnički direktor Lastre, zahvaljuje mi se 5 puta u toku razgovora, uverava me koliko im znači moja prijava i uverava me da će već narednog dana na sednici Upravnog odbora predstaviti taj slučaj.

Da, znam, možda će zbog mene neki jadnik ostati bez posla.

Taj jadnik, podsećam, od svoje firme ukrade jednu prosečnu platu dnevno. Tu je i mojih 255 dinara.

Šta da je ušla kontrola? Aj ti dokaži da si platio 410 dinara.

Nije mi žao. Opet bih uradio isto.

Ja pošteno radim posao koji imam i mojih nekoliko desetina hiljada dinara su pošteno zarađen novac. Zato što znam koliko se teško dolazi do posla i zato što znam da gomila poštenih ljudi sposobnijih i pametnijih od mene čame na evidenciji nezaposlenih.

Živim u iluziji da ćemo jednog dana biti uređena država u kojoj će svi moći da se pohvale upravo time - da pošteno rade i zarađuju. Zato pokušavam da se makar slanjem mailova borim protiv ovakvih ljudi i ovakvih situacija.

Svestan sam da ovde ne pomažu nikakve kazne, otkazi niti zakoni. Srbi su, generalno, stoka, koja je mentalno još uvek u periodu Otomanskog carstva. Mentalitet nam se neće promeniti za još 500 godina.

Al' ja ipak pokušavam...

Srbija do tukija, part 2

Ovde u majčici Srbiji ako nemaš izabranog lekara možeš samo d'umreš.

Visoka temperatura, bol u grlu. Devojka mi pre par nedelja imala iste simptome, dijagnostikovali joj streptokoke, to se onda sa grla proširilo i na zglobove i tu se zaustavilo, na svu sreću. Da je otišlo dalje, napravilo bi haos. Naravno, ja pomislio da sam to navukao i zato i odlučim da odem do lekara, inače bih se k'o čovek lečio kod kuće Febricetom i vitaminom C. Dakle, priča počinje ovako...

Vraćam se sa posla, osetim da mi nešto nije dobro, al' roknem jedan Coldrex odmah i jedan pre spavanja i računam da je to dovoljno. Budim se u 4 ujutru, merim temperaturu - 38. Daj još jedan Coldrex. Alarm zvoni u 7, merim temperaturu - 38.3. Nema danas odlaska na posao za mene. Spremam se, doručkujem i idem prvo u Dom zdravlja na Vračaru. Kolima, pošto jedva mogu da stojim a kamoli da hodam, i to uzbrdo. Stižem do DZ, treća zona, max. 3 sata parkiranja, should be enough... Naravno, baksuz, potrefim tačno na početak pauze.
Pola sata kasnije, diže se gvozdena zavesa na šalteru...
- Dobar dan, ja doš'o, nemam karton kod vas, al' nije mi dobro uopšte, može neki pregled?
- Aj da vidimo... hm... a gde je tvoj karton?
- U Lazarevcu ili na studentskoj poliklinici, pojma nemam, poslednji put sam bio kod lekara pre 9 godina.
- (posle 3 minuta konsultacija sa koleginicom) U redu, sačekaj ispred ordinacije 109.
10 minuta kasnije...
- VLADIMIR TOMIĆ!!! (čuje se sa šaltera a ne iz ordinacije)
 - Prisutan, izvol'te?
- Jesi ti zaposlen?
- Bio sam juče koliko znam... Što?
- Ovde na knjižici piše da si nezaposlen
- Fuck me, poneo sam staru knjižicu. S'd ću dođem!
Sedam u kola, idem do stana, iskopam važeću knjižicu, vraćam se. Ko nema u glavi ima u rezervoaru.
- Opet ja, izvol'te knjižicu.
- Ok, sačekaj kod 109.
Naravno, šalteruše i lekari ne prave pauzu u isto vreme, tako da ja stižem tačno na početak doktorske pauze. Još pola sata čekanja...
30 minuta kasnije, doktor proziva moje cenjeno ime. Ulazim...
- 'Bar dan, takva i takva stvar, temperatura, bol u grlu, blaga glavobolja, devojka imala iste simptome, streptococcus, cogito ergo sum i ostale latinske poslovice.
- Aha, a gde je tebi karton?
- U Lazarevcu ili na studentskoj, rek'o sam već na šalteru.
- Aaa, pa ti se ne lečiš pravilno, tebi jedan doktor mora da vodi karton i da ima uvid u tvoje lečenje, kako sad ja da znam što tebe boli grlo, od čega si sve ti bolovao, koje si terapije dobijao...
Nešto mislim - kaži samo "anamneza", znam tu reč.
Doktor nastavlja:
- ...ništa, ja ću sad da ti napišem uput za ORL, pa ti idi tamo i sa nalazom da se javiš svom lekaru, da on dalje preduzme sve što može.
- 'Fala very much.
Odlazim na ORL, tu čeka sedmoro ljudi. U proseku pregled traje 15 minuta po pacijentu. U međuvremenu dolaze dve gospodže sa sitnom decom koje, naravno, imaju prednost i prve ulaze. Vidim ja da živ neću dočekati pregled (ili bar neću dočekati pregled pre nego što mi istekne parking) i odlučim da sednem u kola i da odem u Urgentni, bar da mi daju nešto za obaranje temperature. Pre toga se vraćam još jednom na šalter da vidim kakva je procedura za prebacivanje kartona kod njih. Računam - kompjuteri, internet i slično, valjda to mogu oni da urade.
- Treba da odeš lično tamo gde ti je karton i da tražiš da ga prebace kod nas, Bojanska 16, Beograd...
Nisam ni sumnjao...
- ...ali da bi prebacio karton ovde, moraš da imaš prijavljeno prebivalište na Vračaru.
Ma, nemoj mi reći...
Odlazim do studentske poliklinike, čisto da dobijem potvrdu da je moj karton arhiviran, tj. da kod njih više nemam otvoren karton.Pola sata kasnije, Urgentni centar, jedva stojim na nogama. Kupujem 2 banane i flašu vode, čisto da unesem u sebe nešto što će me održati u životu još koji minut. Dolazim na prijavnicu Urgentnog.
- Izvoli?
- Visoka temperatura, bol u grlu...
- Idi na ORL, gore, videćeš, piše na zgradi.
- Ok... Hvala... I guess...
Hitna ORL služba
 - Dobar dan, izvolite?
- Bol u grlu, visoka temperatura, poslali me ovde iz Urgentnog...
- Jao, pa ovde je hitna služba, treba da idete u ORL polikliniku, to Vam je gore na kraju, roze zgrada, srednji ulaz.
Jebena roze zgrada, jebenih 5 minuta kasnije i jebenih 100 metara koji mi deluju kao 100 jebenih kilometara.
- Jebeno dobar jebeni dan, jebeno me boli jebeno grlo i jebeno imam jebenu temperaturu!
- Jao, znate, mi možemo da Vas primimo samo sa uputom...
- Pa jebem mu sveću i panaiju i sve grčke bogove sa naglaskom na Atinu, poslali me iz Urgentnog u hitnu ORL, iz hitne kod vas, 'oćete još i da se naguzim?
Odlazim nazad do Urgentnog
- Opet ja, iš'o gore, neće me prime bez uputa.
- Aaa, pa uput dobijaš u domu zdravlja, ne može to ovde.
- Dobro, jebem mu sve, mogu li bar da dobijem nešto da mi obori temperaturu, ne mogu više da funkcionišem?
- Pa ovo je urgentni, mi ne obaramo temperaturu, to rade u domu zdravlja. Mi možemo da te primimo (citiram) samo ako padneš mrtav od temperature.
Kolega dodaje:
- Ili lepo sedi tamo u hitnu ORL, počni da se previjaš od bolova i nadaj se da će da te pregledaju. A za temperaturu možeš da dođeš tek posle 2, do tad ne radimo ništa.
Važi, prijatelju, vidim ja da nema ništa od vas, ostaje mi još jedna mogućnost. Idem do kola, uzimam onaj ORL uput iz DZ na Vračaru i vraćam se u jebenu roze zgradu, na ORL polikliniku. Računam - uput je uput, piše da je za ORL.
Šalteruša gleda uput i počinje da se smeje.
- Jeste Vi dolazili malopre bez uputa?
- Jesam.
- Pa svaka Vam čast kako ste brzo otišli do Vračara i nazad... ali ovo je uput za njihovu internu ORL službu a ne za nas, ne možemo da Vas primimo sa ovim...
Ja na kraju odustajem, sedam u kola i krećem za rodni grad, 60 km od Beograda, da probam nešto da uradim tamo. U međuvremenu svraćam do devojke da pojedem nešto i da se istuširam. Merim temperaturu - 39.5. Cool...
Nekoliko sati kasnije - home town, dom zdravlja, pred kraj radnog vremena, preko veze dolazim kod lekara koji je komšijin prijatelj. Ne predajem knjižicu već ulazim pravo kod njega, on me pregleda i daje mi recept za neki konjski antibiotik, jer imam jaku upalu grla, kaže - samo još gnoj fali. Da sam došao dan kasnije možda bih i to imao.

Dakle, kao što reče moderna Hipokratova zakletva:
"...Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno.
Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika,
Samo ukoliko ima otvoren karton i izabranog lekara,
Bez obzira na to što ima overenu zdravstvenu knjižicu i plaćeno zdravstveno osiguranje,
Makar crk'o od bolova i temperature..."

Al' bitno je da je promena pola regulisana i da je država finansira.