Golubovi

Svako jutro krenem na posao pola sata ranije nego što bi trebalo. Idem 26-icom do glavne pošte, tu siđem, pa onda peške do Zelenog venca. I uvek prolazim pored Pionirskog parka, naravno. Svako jutro, skoro uvek na istoj klupi, sedi žena koja ima između 40 i 70 godina, teško je reći. Neuredna, prljava, raščupana, uvek u istoj prljavoj pocepanoj odeći. Do skoro je na nogama imala neke zavoje, ne mogu ni da pretpostavim kakvih sve zdravstvenih problema može da ima. Pretpostavljam da je beskućnik, da tu u parku i spava i jede (kad ima šta) i uopšte da tu provodi najveći deo svog života.

Svakog jutra ona hrani golubove i priča sa njima. I vidi joj se na licu da joj pričinjava zadovoljstvo to što će dva hleba koja je kupila da podeli sa pticama. A onda ugleda sunce koje se pojavljuje između narodne skupštine i glavne pošte. Počinje da se krsti gledajući u sunce. Za nju je to bukvalno izvor života. I deluje mi srećna zbog toga što ima dva hleba, slobodnu klupu, svoje golubove i što je još jedan dan sunčan.

A koliko je nama potrebno da budemo srećni?

Jagode

Ovo mu dođe vic slash pouka da ne mora sve da bude tako crno kao što se čini i da svaki neuspeh otvara vrata za mnoge nove mogućnosti.

Došao čovek na razgovor za posao čistača toaleta u Microsoftu. Rukovodstvo zadovoljno, sve super, još samo ostaje da im on ostavi telefon i e-mail i da ga pozovu kad bude gotov ugovor.

- Ovaj, vidite... ja nemam e-mail adresu.

Rukovodstvo šokirano! Kako je to moguće!? U današnje vreme da neko nema e-mail!?

- Ne, ne, gospodine, izvinite, ali mi Vas u tom slučaju ne možemo da zaposlimo! Kako mislite da zaposlimo osobu koja nema e-mail? Primićemo drugog kandidata.

Ovaj sav očajan krene kući, čekaju ga žena, deca... Kupi on kilogram jagoda, da bar malo ublaži loše vesti. Usput naiđe na čoveka kome se jagode svide i on mu ih proda po duplo većoj ceni. Sutradan opet ode da kupi jagode i opet ih proda duplo skuplje. Zatim počne da kupuje po 2 kilograma, 5, 10... Pa onda dođe sa kolicima, pa sa prikolicom... Za nekoliko meseci kupi i kamion, pa drugi, pa napravi skladište... I tako za par godina napravi plantažu jagoda i fabriku sokova. Konačno, pozovu njega da primi nagradu za najboljeg preduzetnika. Na press konferenciji novinari ga zamole za e-mail adresu, kako bi naknadno mogli da mu pošalju pitanja.

- Hehe... znate, ja nemam e-mail.

- Šta??? Kako je to moguće??? Napravili ste sve ovo, uspeli ste u životu, stekli ste milione, a nemate e-mail adresu!? Pa gde biste tek bili danas da ste imali e-mail?

- Eh... bio bih čistač WC-a u Microsoftu...

Beograd

Ovo neće biti tekst. Ovo će biti galerija fotografija, posvećena jednom gradu. Sve je počelo testiranjem kamere mog tad novog telefona, a onda se nastavilo zato što je kamera dobra i zato što ja volim da fotografišem :).

Uživajte u slikama i uživajte u Beogradu... ili dođite da uživate ako trenutno niste tu :)

Pogled sa vrha EPS-ove zgrade u Balkanskoj

Opet Balkanska, samo malo rotirano ulevo

Fontana na Trgu Nikole Pašića

Knez Mihailova ulica u 7h ujutru

Republička skupština u 7h ujutru

Izlazak...

...i zalazak

Skupština noću

Avalski toranj

Hram svetog Save

Hram iz žablje perspektive

Beograd pod snegom, 1. deo

Beograd pod snegom, 2. deo

Most na Adi

Pogled sa Kalemegdana prema Novom Beogradu

Zalazak sunca u Pionirskom parku

Skupština obasjana zracima zalazećeg sunca

Beograđanka iz žablje perspektive

Hram noću

Fontana u Tašmajdanskom parku

...i opet fontana na Tašu...

Zgrada glavne pošte

Skulptura na Tašmajdanu

Taš

Tašmajdanski park, pogled ka crkvi svetog Marka

...isto to, samo u drugom smeru

Spomenik "lideru azerbejdžanskog naroda"

Fontana na Tašu izbliza

Opet Tašmajdan

...i opet :)

Još malo izlazećeg sunca

...i još jedan zalazak, nad Fruškom Gorom, slikan iz Žarkova

Gradska skupština

Zalazak sunca nad ušćem

Pogled sa Brankovog mosta ka Kalemegdanu

...zatim ka Beograđanki i Hramu...

...onda malo prema mostu na Adi

...i još jednom Kalemegdan

NIS-ova zgrada na Novom Beogradu

Opet Brankov most, opet Kalemegdan, samo u sumrak

I kako onda čovek da ne voli Beograd?

P.S.
Znate već, fin sam čovek, dozvoljavam da preuzmete sve slike koje vam se sviđaju, al' nemojte da se obogatite od njih a da me ne spomenete kao zaslužnog za vaš uspon do zvezda :)

Dobar dan, kontrola

Da sam neka vlast, ukinuo bih sve fantomske direkcije, agencije, institucije i njima slične, smanjio bih broj poslanika na 0, ministrima, premijerima i predsednicima bih smanjio plate na nivo prosečnih u Srbiji, a od tih para koje se uštede zaposlio bih još 2000 kontrolora u GSP-u, da ih u svakom vozilu ima bar po dvoje. I uz njih još po dva policajca. Ne komunalna, već dva obična srpska pandura. Sa pendrekom i pištoljem, a može i neki elektrošoker da se doda standardnoj opremi. Po mogućnosti panduri treba da budu zavidnih dimenzija kad su u pitanju visina i širina, a manje zavidnih kad je u pitanju inteligencija. Recimo, mogu da imaju isti mentalni sklop kao obezbeđenje sa splavova.

Karte se pregledaju 15 sekundi nakon što svi putnici uđu. Znači, imao si vremena da izvadiš kartu i da je validiraš, a pošto validatori stoje kod svih vrata, gužva u vozilu ne može da ti bude izgovor. Ni to što ti je kartica "negde na dnu torbe" se ne uzima u obzir. Organizuj bolje torbu i prestani da nosiš nepotrebne stvari. Na kraju krajeva, u autobus ne ulaziš slučajno nego planirano i možeš unapred da nađeš kartu i da je držiš u ruci kad ulaziš. Ako se "nisi setio da je danas prvi u mesecu", nauči da koristiš kalendar a do tad idi peške. Ako nisi znao da u Lazarevac ne može da se ide sa uplaćenom prvom zonom, nauči da čitaš i da koristiš internet.

E, sad...

Ako imaš kartu a nemaš kredita ili imaš kredita a nisi se čekirao ili imaš mesečnu a nisi uplatio taj mesec ili nešto slično, uzimaju ti se podaci i piše ti se kazna na licu mesta. Iznos odrediti po ukusu, ja predlažem 10 - 20 hiljada.

Ako uopšte nemaš kartu, oduzima ti se lična karta. Dobićeš je nazad kad dođeš u GSP sa kupljenom i dopunjenom kartom, bilo mesečnom ili običnom. Plaćanje kazne na licu mesta se podrazumeva. Plus kazna što nemaš ličnu kartu, al' to je već druga priča.

Ako nemaš ili nećeš da daš ličnu kartu, drugovi policajci će da te privedu u 29. novembar na 24-časovno druženje.

Ako "izlaziš na sledećoj stanici"... ne izlaziš! Bar dok ti se ne naplati kazna. U tom slučaju GSP časti vožnju do poslednje stanice i pre toga nećeš izaći.

Jer ako možeš da se vozikaš u klimatizovanim vozilima umesto da pešačiš na +40 stepeni, onda možeš i da platiš kartu. Ugrađivanje klime košta, gorivo košta, održavanje vozila košta.

A, da, umalo da zaboravim... Za fizički napad na kontrolore policija lomi ruke i dobijaš 5 godina u samici. Za verbalni napad se razbijaju zubi. 

Zašto? Zato što treba da se uvede neki red u ovu zemlju, a drugačije očigledno ne može nego po novčaniku i po zubima.